Kartuzijska mačka

Poreklo

Pretpostavlja se da Kartuzijanka vodi poreklo iz brdovitih predela Sirije odakle je u 13. veku mogla biti donesena, te je prvobitno bila poznata kao Sirijska mačka. Pod istim imenom se pominje i u italijanskim dokumentima u kojima postoji opis i crtež. Kad se crtez i opis Sirijske mačke uporedi sa današnjim standardom rase, ne postoje skoro nikakve razlike.
Mačka je bila takodje poznata pod imenom Malteska, a i Kiparska mačka.

Ime Chartreux, Kartuzijska mačka, pojavljuje se u francuskim dokumentima kasnog srednjeg veka ["Dictionaire universel de Commerce", 1723].

Samo ime Chartreux nema nikakve veze sa Kartuzijskim kaluđerskim redom, kao što se može pretpostaviti. Kartuzijski red je i zvanično potvrdio da se kaluđeri nikad nisu bavili uzgojem mačaka.

Kako je onda rasa došla do imena Chartreux? Pošto se ne zna tačno, pretpostavlja se da je rasa dobila ime Chartreux zbog sličnosti svoje dlake sa vunom iz Španije koja se upotrebljavala za tkanje tih tipično sivo-plavih odora Kartuzijskih kaluđera.

Navodno je Kartuzijska mačka bila prvobitno rasprostranjena u okolini Pariza gde je bila veoma omiljena kod štavljača kože i kod mesara, zbog njenog divnog sivo-plavog dvostrukog krzna, duge i kratke dlake, kao i zbog njenog izrazito mišićavog tela. Možda vam ovo zvuči kao crni humor, ali upravo tako navode izvori. No, nadajmo se da zbog navedenih odlika nije završavala u loncu ;-)

Rasa danas

Početak savremenog odgoja spominje godinu 1925. kada su sestre Léger, oduševljene lepotom sivo-plave mačke, koje se nekoliko stotina godina održala slobodno živeci u nekoj vrsti izolovane populacije, kako se pretpostavlja, resile da etabliraju rasu. Sestre Léger su prema crtezu i opisu rase iz starih dokumenata, upornim odgajivačkim radom uspele da učvrste sve karakteristicne odlike rase, što je bilo krunisano uspehom njihove ženke Mignonne de Guerveur koja je na izložbi pariskog Cat-Cluba 1933. godine bila izabrana za najlepšu mačku.
Posle drugog svetskog rata su odgajivači Kartuzijanke imali problema sa jako smanjenim brojem mačaka za uzgoj što je povlačilo za sobom neizbežni porast koeficienta incesta. Do čega dovode stalna incestna parenja je [skoro] svakom odgajivaču poznato. Bilo je ustanovljeno da je opstanak rase u opasnosti, te su tražena rešenja u ukrštanju Kartuzijanke sa rasama kao sto je Persijska mačka, ali najčešće sa British Shorthair zbog sličnosti i boje. U toku nekoliko decenija su se rase do te mere približile jedna drugoj da je pokroviteljski savez FIFe 1970. godine odlucio da Chartreux i British Shorthair budu vođene kao jedna rasa, a pod imenom British Shorthair. U Nemačkoj se rasa vodila pod imenom Karthäuser sto znaci Chartreux.

Da bi rasa Chartreux bila spasena od propasti u Parizu je osnovano udruzenje "Club de Chat des Chartreux". Osnivači su bili odgajivači Simmonet i Jaquemin koji su uspeli da odrze Kartuzijsku mačku u njenoj prvobitnoj formi, bez mešanja sa drugim rasama. Oni su neumorno radili na toma da se revidira odluka o stapanju rasa Chartreux i British Shorthair.

Revizija odluke doneta je 1977. godine, i od tada se Chartreux vodi ponovo kao zasebna rasa.

Izgled

Kartuzijanka je mačka srednje veličine, mišićavog tela i nogu srednje dužine. Ženke su znatno manje, ali proporcionalno. Rep je srednje dužine, na vrhu špicast. Glava je trouglasog oblika sa ušima srednje dužine koje stoje uspravno i sa relativno malim razmakom. Profil je ravan. Oči su velike i ne treba da budu sasvim okrugle, boje ćilibara, do boje bakra.
Chartreux se ubraja u kratkodlake maćke, ali je njena dlaka ipak nesto posebno: i gornji i donji sloj krzna čine istovremeno i kratke i dugacke dlake. Efekat je taj da je krzno izuzetno gusto i vunasto. Boja mu je srebnasto-sivo-plava. Dozvoljeno je da Chartreux mačići do starosti od dvanaest meseci imaju minimalne tragove tabby šare koja posle treba da se izgubi i dlaka postane ravnomerno jednobojna.

Karakter

Chartreux je veoma čvrstog karaktera, ali ne može se reći da je tvrdoglava i da radi sta hoće. Ona samo zna šta hoće i kako da dobije. Voli društvo čoveka, ali može bez problema da ostane satima sama. Veoma je odana i voli da se mazi, ali ne da se stalno nosi na rukama i da sedi u krilu. Ostala je ipak donekle samostalna.